Pa da vidimo gde to sve ima kofeina i koliko:
* Analgetici (25-65 mg kofeina)
* Šoljica turske kafe (115 mg kofeina)
* Šoljica filter kafe (145 mg kofeina)
* Šoljica espreso kafe (100 mg kofeina)
* Šoljica instant kafe (85 mg kofeina)
* Čaša ledenog čaja (70 mg kofeina)
* Šoljica indijskog čaja (65 mg kofeina)
* 2.5 dl Red Bulla (80 mg kofeina, da, samo!)
* Coca Cola (38 mg kofeina)
* Coca Cola Light (38 mg kofeina, hm toliko o tome da je ovo „light“ verzija)
* Pepsi Light (30 mg kofeina).
U jednoj šoljici kafe nalazi se 0,15-0,20 gr kofeina, a smrtonosna doza je 10 gr. Dakle, nemojte da brinete, morali biste da popijete 50 šoljica espresa na eks da bi kofein imao fatalan učinak.
Velika popularnost kofeina ogleda se u njegovoj sposobnosti da deluje stimulativno na centralni nervni sistem ali i kardiovaskularni sistem. U početku usporava rad srca a zatim počinje neposredno dejstvo na srčani mišić koje može dovesti do energičnog, žustrog grčenja srca i neugodnog lupanja i aritmije, ako preterate sa kofeinom. To je taj „kick“ koji svi mi, kofeinski zavisnici volimo i tražimo u svojoj jutarnjoj šoljici 
Kofein na mišiće deluje tako što se oni brzo stežu, refleksi postaju brži, ali je njihovo opuštanje otežano i sporije. 15 minuta po ispijanju kafe kofein ostvaruje svoj maksimalni efekat u cirkulaciji. Kofein čak deluje stimulišuće na metabolizam. Ubrzava razgradnju masti i povećava potrošnju energije. Takođe ima izražen diuretski efekat. Kofein pojačava i koncentraciju HDL i LDL holesterola. Ono što je bitno jeste da ne dovodi do promene njihovog odnosa, pa se ne može smatrati štetnim kod ljudi koji imaju pojačan rizik od koronarnih bolesti i ateroskleroze.
Sad znate, zašto vaša omiljena kafa deluje tako kako deluje.
